When Grass gets Greener

Danas sam doznao da cura koja mi se potencijalno sviđa ima dečka. Čudno je to između mene i nje. Imam osjećaj da mi je ona napeta samo kada je ne mogu imati. Kada je u drugoj vezi. Kad smo prije par tjedana izišli van bilo nam je stvarno super, i malo je falilo da je taj put ne poljubim. Ali nisam bio siguran bi li to pokvarilo trenutak. Ma što ja pričam, zapravo sam se preplašio. Preplašio činjenice do čega bi to moglo dovesti. Jer sam konstantno trubio kako ne želim vezu i kako to ograničava. A danas kada smo šetali, suzdržavao sam se da je ne poljubim. Pa ima dečka tek par dana, a mi se znamo oko 7 godina. Kad smo se tek upoznali zagrijao sam se za nju, ali je onda ona bila zaljubljena u jednog tipa, pa je to malo po malo kod mene popustilo. Uglavnom nije bitno. Sada, kada ima dečka razmišljam o njoj više nego ikada. Shvatio sam da je ona zapravo osoba sa kojom se ja osjećam najslobodnije, osim naravno Lane, ali to je sasvim druga priča. Lana me ne privlači, mi smo definitivno prijatelji. Ok, dosta o njoj. Samo hoću reći kako bi morao sa bilo kojom curom puno raditi na vezi da bi došao do ovoga što ja i Josipa imamo. Smije se mojim šalama, vjeruje u mene (čak ponekad i više negoli ja sam vjerujem), nije mi nimalo bed sve joj reći… A ja to shvatim kada ona ima dečka. Ali je li to zapravo toliki problem? Možda bi ako opet zabrijemo jednostavno mogla ostaviti dečka. Uostalom, ja sam puno bolji za nju. Samo da i nju u to uvjerim, ali nekako imam dojam po današnjem razgovoru, da i neće biti tako teško… :)